Назив ловишта је „Скрапеж“
Положај ловишта:
Ловиште „Скрапеж“ прецизирано је у југозападном делу Републике Србије (најсевернији део Златиборског округа), простире се на делу површина земљишта и вода територије општине Косјерић, округ Златиборски. Ловиште „Скрапеж“, са своје северне стране граничи се са делом територије општине Ваљево, са источне стране са делом територије општине Пожега, са јужне стране са делом територија општине Ужице и са западне стране са делом територија општине Бајна Башта.
Површина ловишта:
Укупна површина ловишта износи 30.945 ha, а чине је:
Укупна површина ловишта 30.945 ha 100 %
Шуме и шумско земљиште 10.567 ha 34 %
Пашњаци и ливаде 10.771 ha 35 %
Њиве-оранице 5.506 ha 18 %
Воћњаци и виногради 2.901 ha 9 %
Остало 1.397 ha 4 %
Ловна површина 29.548 ha 96 %
Неловна површина 1.397 ha 4 %
Ловне површине су делови ловишта на којима дивљач има природне услове за опстанак и репродукцију, на којима се гаји, штити и користи. Неловне површине су они делови ловишта на којима дивљач нема услове за опстанак и репродукцију, или се због одређених специфичноисти на тим површинама не може газдовати популацијама дивљачи.
Орографски услови:
Највећи део површине ловишта чине изражени гребени са стримим странама, долине комбиноване са благим падинама и заравнинама, а између њих се смењују различите врсте водотока. Општу слику рељефа ловишта употпуњавају Косјерска котлина, брда Субјел, Црнокоса и Град (1.022 mnv).
Надморска висина:
Најнижа надморска висина у ловишту је 381 метар (обала реке Скрапеж), а највиша је 1346 метара (врх Мали Повлен). Просечна надморска висина је 680 метара, а висинска разлика износи 965 метара.
Хидрографски услови:
Ловиште „Скрапеж“ обилује воденим токовима. Правац пружања свих водотокова је северозапад-југоисток, сви припадају сливу реке Велике Мораве. Најзначајнији водоток у ловишту представља река скрапеж (настаје спајањнем две речице, Годљеваче и Сечице). Обзиром да је целокупна површина ловишта испресецана мањим воденим токовима-потоцима, поточићима, рекама ( Сечица, Годљевача, Ражанска река, Мионица, Лимац, Кладороба, Скрапеж) хидрографски услови су повољни.
Климатски услови:
Према климатској регионализацији, Ловиште „Скрапеж“ налази се у зони средњеевропске климе.
Вегетацијски услови:
У ловишту су заступљени сви вегетацијскиспратови односно, постигнута је потпуна покривеност терена одговарајућом вегетацијом. Из података о катастру ловижта, види се да је највећи део ловишта ( готово 70% ) захватају ливаде, пашњаци( 35% ) и шуме и шумско земљиште ( 34% ). Ливаде су заступљене се већим или мањим бројем врста биљака.Састав биљног покривача природних и сејаних ливада чине биљке из фамилије трава, лептирњача-легуминоза,траволиких бољака и биљке осталих фамилија назване зељанице У спрату дрвећа најзаступљенији су храст китњак и граб а присутни су и цер, црни јасен и јаребика. Спрат грмља је доста сиромашан и обухвата следеће врсте: клека, дрен, глог. У слоју приземне флоре најзаступљеније су купине. Урод жира и буквице, значајан је фактор у исхрани дивље свиње и срне. Урод је донстантан, а обилно плодоношење је констатовано сваке друге до четврте године. У току вегетеционог периода прекривеност тла у ловишту је добра. Ипак поред великог избора исхранеу току целе године, у зимским условима, посебно у време дужих снегова, неопходна је прихрана дивљачи.
Општа оцена погодности ловишта:
На основу описаних основних еколошких услова у ловишту, може се рећи да је ловиште погодно за гајење дивљачи ( срна, дивља свиња, зец, фазан, пољска јаребица ).
Кратак опис основних карактеристика суседних ловишта:
* „Маглеш“, којим газдује Ловачки савез Србије, преко Ловачког удружења „Браћа Недић“, из Ваљева;
* „Маљен Букови“, којм газдује Ј.П. „Србијашуме из Београда“;
* „Милошево“, којим газдује Ловачки савез Србије, преко Ловачког удружења „Књаз Милош“ из Пожеге;
* „Ђетиња“, којим газдује Ловачки савез Србије, преко Ловачког удружења „Алекса Дејовић“ из Ужица;
* „Соко“, којим газдује Ловачки савез Србије, преко Ловачког удружења „Соко“ из Бајине Баште.
Реони угрожени штетама од дивљачи:
У претходном периоду газдовања ловиштем , штете од дивљачи нису представљале значајније проблеме у функционисању ловачког удружења. Повремене пријаве за надокнаду штета, искључиво од дивље свиње, ловачко удружење је решавало споразумно са власницима и корисницима земљишта. Штете од дивље свиње су последица сезонских миграција а разлози за то су бројни.